Мақолада тарихий ва назарий-ҳуқуқий фактларга асосланган ҳолда муаллиф юқори ва қуйи палаталарнинг қиёсий таҳлилини ўтказишни таклиф этган. Хусусан юқори палата вето ҳуқуқини қўллаш амалиёти ва уни қуйи палата томонидан енгиб ўтиш билан палаталарнинг қонун ижодкорлиги жараёнидаги ўзаро ҳамкорлиги, давлат раҳбари ва ҳукумат билан ўзаро муносабатлардаги ваколатлари доираси, қонунлар ижроси ва мансабдор шахслар фаолияти бўйича назорат ваколатлари, кадрлар бўйича ваколатлар ва юқори бошқарув лавозимларга номзодини тасдиқлаш.
Мазкур мақола Ўзбекистон Республикасининг маҳаллий давлат ҳокимияти органларининг ваколатлари ва уларнинг фаолият соҳасини таҳлил қилади ва очиб беради. Шу билан бирга ушбу мақолада бугунги кун талабидан чиққан ҳолда мамлакатимиз ҳудудларни ривожлантиришда маҳаллий ҳокмият органларининг ўрни ва уларнинг ваколатларига доир фикр ва мулохазалар ўрин олган.
Мақолада жиноят ҳақидаги ариза ва хабарлар юзасидан терговга қадар текширув босқичида қонунийликни таъминлашнинг долзарб масалалари муҳокама қилинган. Жиноят-процессуал қонунчилик нормалари ва илмий адабиётларни ўрганиш асосида қонунийликни бузилиши турлари ва тергов бўлими бошлиғи ва прокурор томонидан жиноят ишини қўзғатиш босқичида қонунийликни таъминлаш бўйича ваколатлари таҳлил қилинган.
Мақолада Ўзбекистон Республикаси Ҳукумати конституциявий ваколатлари экологик-ҳуқуқий нуқтаи назардан тадқиқ этилган, унинг атрофмуҳитни муҳофаза қилиш соҳасидаги ҳуқуқ ижодкорлиги, ижроия ва тартибга солиш бўйича ваколатлари таҳлил қилиниб, миллий қонунчиликни такомиллаштириш тўғрисида тавсиялар ишлаб чиқилган
Мазкур мақолада мамлакатни модернизациялаш ва жамиятни демократлаштириш шароитида конституциявий-ҳуқуқий жавобгарликнинг
мазмун-моҳияти ва ҳуқуқий табиати, конституциявий жавобгарликни асоси сифатида конституциявий ҳуқуқбузарликнинг элементлари ҳамда конституциявий суднинг ваколатларини такомиллаштиришга доир илмий асосланган таклиф ва тавсиялар назарда тутилган.
Maqolada byudjetni markazlashtirish va markazsizlashtirish muammosi ko'rib chiqiladi. Byudjetni markazsizlashtirish ma'muriy qarorlar qabul qilish tizimini geografik markazsizlashtirish va markazsizlashtirish jarayonlari bilan o'zaro bog'liqdir. Ma'muriy qarorlarni qabul qilish va ijro etish tizimini markazsizlashtirish markaziy ijro etuvchi hokimiyatning mahalliy bo'linmalariga vakolatlarning kengroq berilishini nazarda tutadi. Maqolada, shuningdek, markazsizlashtirishning asosiy maqsadi nazorat tizimi va aholi o‘rtasida yaqin munosabatlarni yaratish ekanligi, bu esa mahalliy davlat hokimiyati organlarining moliyaviy tizimini mustahkamlashni taqozo etishi ta’kidlangan. Markazsizlashtirish vazifasi hududlar va mahalliy davlat hokimiyati organlariga soliqqa tortish va mablag‘larni sarflash sohasida ma’lum vakolatlar berish, shuningdek, byudjet xarajatlari parametrlari va tarkibini mustaqil belgilash imkoniyatini berishdan iborat. Maqolada byudjetni markazlashtirishning afzalliklari va kamchiliklari asoslanadi. Markazsizlashtirish tarafdori va unga qarshi barcha dalillarni qamrab olishga urinishlar bo'ldi.
Мақолада муаллиф айрим хорижий мамлакатларда маҳаллий ҳокимият органлари томонидан жойларда ҳуқуқни муҳофаза қилиш фаолиятини ташкил этиш борасидаги роли, хусусан, турли ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар билан ўзаро муносабати, бу борадаги ҳуқуқ ва ваколат доираси кўриб чиқилган.
Мамлакатимиз ҳаётининг барча соҳаларида амалга оширилаётган демократик ислоҳотларнинг бош мақсади - инсон, унинг ҳуқуқ ва эркинликларини ҳимоя қилиш кафолатларини яратишга қаратилган.
Мақолада сиёсий партиялар демократик жамият қуришнинг рамзи эканлиги таъкидланиб, сиёсий партияларнинг фаолияти ҳамда ушбу соҳада қабул қилинган норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар тахлили келтирилган. Мустақиллик йилларида Ўзбекистонда сиёсий партияларни шакллантириш тизимида олиб борилган ташкилий-ҳуқуқий, институционал ишлар ёритиб берилган.
Markaziy Osiyo mamlakatlari davlat mustaqilligiga erishgach, bu mamlakatlar siyosiy, iqtisodiy, ijtimoiy va huquqiy hayotining barcha jabhalarida. tub oʻzgarishlar roʻy berdi. Jumladan, ushbu mamlakatlarning jahon hamjamiyatiga integratsiyalashuvi, turli xalqaro tashkilotlarga a’zoligi, shuningdek, globallashuv jarayoni ta’sirida chuqur huquqiy islohotlar amalga oshirildi. Milliy qonun hujjatlari yangilandi, huquq tizimlari va hokimiyatning davlat-huquqiy institutlari isloh qilindi.
Ушбу мақола Ўзбекистон Республикаси ҳудудидаги эркин иқтисодий зоналарда инвестицион лойиҳани амалга оширишнинг алоҳида жиҳатларига бағишланган. Мақолада инвестицион лойиҳани амалга оширишнинг маълум босқичлари таҳлил қилинган, айрим муаммолар ва уларнинг ечимлари ёритиб берилган. Инвесторларнинг ЭИЗлар доирасида фаолиятига алоҳида эътибор қаратилган ҳамда ушбу йўналишда айрим давлат органлари ваколатлари кўриб чиқилган, шу жумладан ер ажратиш жараёни ва уни такомиллаштириш йўллари ҳам. ЭИЗлар фаолиятини ривожлантириш мақсадида амалдаги қонунчиликни такомиллаштириш йўллари келтирилган ва ЭИЗ органларининг йиғилишларини ўтказиш механизмини яхшилашнинг маълум йўналишлари кўрсатиб ўтилган. Айрим давлат органлари фаолиятида электрон ҳужжат алмашинувини татбиқ қилиш ва амалий фойдаланиш, инвестицион аризаларни кўриб чиқишдаги камчиликларга алоҳида эътибор қаратилган. Ҳар бир муаммоли масала бўйича тегишли тавсиялар
берилган.
Таълим сифатини ошириш учун бошқарув жараёни масофавий таълим тизимли равишда қурилган. Масофавий таълим учун сифатни баҳолаш тизими тушунчаси давлат бошқаруви органларининг турли субъектлари томонидан амалга ошириладиган диагностика ва баҳолаш тартибларининг мавжудлигини назарда тутади. Унда таълим сифатини баҳолаш бўйича алоҳида ваколатлар, шунингдек, таълим сифатини таъминловчи ташкилий тузилмалар ва меъёрий-ҳуқуқий материаллар тўплами ишлаб чиқилган. Одатда, вазифалар бериш орқали билим даражасини баҳолаш сифатни назорат қилишга ёрдам бериши аниқланган. Айнан шу усул ўқитувчиларга масофавий таълим жараёнининг самарадорлиги ҳақида якуний хулоса имконини берадиган асосий маълумотларга фидбек бериш ва якуний назорат учун мўлжалланган тизим назорати ишлаб чиқилган. Ушбу тизимдаги асосий талабларни ҳисобга олиш шарт. Индивидуаллик, изчиллик, шакл ва усулларнинг хилма-хиллиги, тушунарлилик асосий омиллар сифатида қаралади. Бундан ташқари, якуний баҳолаш барча ўтган материални, объективликни, ишончлиликни, ва адолатлиликни қамраб олиниши мақсадга мувофиқдир.
Принцип защиты прав и свобод, законных интересов граждан вытекает из ст. 2 и 60 Конституции Республики Беларусь, в которых установлено, что человек, его права, свободы и гарантии их реализации являются высшей ценностью и целью общества и государства и каждому гарантируется защита его прав и свобод компетентным, независимым и беспристрастным судом в определенные законом сроки
Азкур мақолада мамлакатни модернизациялаш ва жамиятни демократлаштириш шароитида “Ўзбекистон Республикасининг Конституциявий суди тўғрисида”ги Қонуннинг мазмунмоҳияти ва Ўзбекистон Республикасида конституциявий одил судлов фаолиятининг ҳуқуқий асосларини такомиллаштириш истиқболлари таҳлил
этилган.
Мақолада Германия мисолида ҳокимиятнинг қонунчилик ва ижро ҳокимиятининг орасидаги муносабатлар таҳлил қилинган. Дуалистик тизим тажрибасига асосланиб, муаллиф Олий Мажлис ва Вазирлар Маҳкамаси ўртасидаги ўзаро ҳамкорликнинг самарадорлигини ошириш бўйича хулосалар, шунингдек қонунчиликни такомиллаштириш бўйича таклифларини тақдим этган.
Мақолада дипломатия соҳасини кадрлар билан таъминлаш жараёнлари ўрганилган, бу борадаги вазифалар кўриб чиқилган. Ўзбекистон мустақилликни қўлга киритганидан кейин ноёб ихтисосликка эга мутахассисларга эҳтиёж яққол сезилиб қолганлиги, шу муносабат билан мустақилликнинг дастлабки куниданоқ халқ таълим тизими билан бир қаторда олий таълим тизимини ҳам ислоҳ қилишга киришилганлиги таъкидланди. Мақолада ўтган аср 90-йилларида дипломатик кадрларга бўлган эҳтиёжнинг кескин тус олганлигини изоҳлаш учун бу соҳадаги совет даври амалиётига алоҳида тўхталиб ўтилган. Хусусан, Ўзбекистон Ташқи ишлар вазирлиги СССРнинг ташқи алоқалар соҳасида иттифоқчи республикаларга ваколатлар бериш тўғрисидаги 1944 йилдаги тегишли қонуни билан ташкил этилганига қарамай, уларга чекланган вазифалар берилгани, яъни у протокол хизмати вазифаларини бажаргани, дипломат кадрлар тайёрлаш масаласида бир ёқлама ёндашув шакллангани аниқланди.
Maqolada muallif tomonidan insonlar ijtimoiy siyosatga davlatda kuchli ijtimoiy imkoniyatlar berilgan sharoitdagina erisha olishi haqida oʻz fikrlarini bayon etgan.
O‘zbekiston ijtimoiy-iqtisodiy islohotlarning yanada murakkab bosqichiga o‘tmoqda. Islohotlarning inklyuzivligi va shaffofligini ta’minlash o‘rta muddatli muhim vazifadir. Shu bilan birga, yashirin iqtisodiyotning salmoqli qismi O‘zbekistonning strategik maqsadlariga erishish jarayonlariga to‘sqinlik qilmoqda. O‘zbekistonda yashirin iqtisodiyotning mavjudligi, bizningcha, tizimni shakllantiruvchi muammodir. Hatto rasman O‘zbekistonning yashirin iqtisodiyoti mamlakat yalpi ichki mahsulotining 48 foizini tashkil qiladi. Xizmat ko‘rsatish sohasida, ayniqsa, savdo va umumiy ovqatlanish, avtomobil transporti, uy-joy qurilishi va ta’mirlash, turar joy xizmatlari ko‘rsatishda yuqori darajadagi soya aylanmasi saqlanib qolmoqda. Islohotlarning erishilgan natijalariga qaramay, respublika iqtisodiyoti asosan erkin bo’lmaganligicha qolmoqda, bu esa pirovardida tadbirkorlarning yashirin sektorga chiqib ketishiga sabab bo’lmoqda. Shuni alohida ta’kidlab o‘tamizki, O‘zbekistonda yashirin iqtisodiyot jamiyatdagi ijtimoiy keskinlikni kuchaytiruvchi omil bo‘la oladi. Uni kamaytirish uchun aholining qonuniy ishlashiga ko‘maklashish, ularni bu borada qiziqtirish zarur. Vazirlik va idoralarning yashirin iqtisodiyot va korrupsiya xavfini yuzaga keltiruvchi nazorat funksiyalari va vakolatlarini minimallashtirish muhim; jamiyatda unga nisbatan murosasizlik tuyg’usini shakllantirish, yuridik biznesning nufuzini oshirish.